Vaše priče: rođenje deteta iz ličnog ugla

by Festival Mentalnog Zdravlja

Rođenje deteta je značajno životno iskustvo koje možemo da doživimo na brojne načine. Taj period podrazumeva brojne adaptacije i reorganizacije, kako na psihološkom planu, tako i u svakodnevnom funkcionisanju u svim segmentima (partnerski odnos, odnosi sa porodicom porekla, odnosi sa prijateljima i u poslovnom okruženju) i može biti izazovan i za naše mentalno zdravlje. 

Društvena i naša lična očekivanja o periodu po rođenju deteta znaju da budu nerealna, predstavljajući ga i zamišljajući samo kao period sreće i emocionalnog blagostanja. Iz tog razloga, većina porodilja i njihovih partnera koji imaju poteškoće u psihičkom funkcionisanju nakon rođenja deteta osećaju krivicu, stid i nelagodu da govore o svojim tegobama i obrate se za emocionalnu i stručnu podršku kada bi to bilo korisno. 

Delimo sa vama priču jedne mame, a pozivamo roditelje koji bi želeli da podele kako su proživeli period nakon rođenja deteta da nam se jave kako bismo prikazali raznolikost iskustava i doživljaja koje možemo očekivati u tom perodu i podsetili one kojima ovaj period nije lak da nisu usamljeni u svojim doživljajima.

Ukoliko želite da objavimo vašu priču, možete nam pisati na mentalnozdravljeporodice@gmail.com. Priče ne bi trebalo da budu duže od 900 reči i iako zadržavamo pravo da uredimo priče, to neće biti bez provere sa vama i vašeg odobrenja. Nećemo biti u mogućnosti da objavimo sve priče koje nam pristignu, ali ćemo svima odgovoriti.

Isidorina priča* – “Nisam imala nikakav instinkt, bila sam nekako zbrkana u glavi.”

Sada kada sam se porodila po drugi put, mogu da uporedim iskustva koja su u potpunosti drugačija.

Nakon prvog porođaja sam se osećala totalno nesigurno, haotično; nisam znala ko sam ja, ko je ova beba, šta se tu desilo i sad tek shvatam kako je to bilo drugačije nego sada. Tada mi je bila nezamisliva situacija kao što je sada, nakon rođenja druge ćerke,  gde sam skroz pod kontrolom, okej sam, znam šta može da se desi, dete je dobro. Pazim da li ima žuticu, da li piški i kaki redovno i nemam više taj doživljaj da su preda mnom izazovi koji mi deluju zastrašujuće. 

Imala sam sliku pre rođenja prve ćerke, kako sve treba da izgleda posle rođenja, odnosno, zamislila sam da ja sada treba da dođem kući, da će sve da teče, da neće biti problema. Imaćemo dete, ali bićemo dovoljno pametni da možemo da se suočimo sa stvarima i izazovima koji nas čekaju. Međutim, to nije bio slučaj, jer ja nisam imala nikakav instinkt, totalno sam bila nekako zbrkana u glavi. Takođe, fizički sam se loše osećala i zbog veće rane, poteškoća oko dojenja, a to sve utiče na psihu.

Iskustvo zavisi i od toga kakav ste tip osobe – ja volim da sve bude okej, volim da sve organizujem, ako sam odgovorna za to dete, da znam da je jelo, da nije gladno, žedno, da je kakilo toliko puta, toliko puta piškilo. Sa prvom ćerkom to nije bio sličaj jer nismo mogli da je probudimo, a imali smo poteškoća sa uspostavljanjem dojenja, pa sam pojačano brinula. Htela sam da ostanemo i pri početnom dogovoru da ne dajemo dohranu, a ona nije sisala koliko treba, i to je bio veliki izvor stresa.

Takođe,  imala sam strašan osećaj krivice jer mleko nije htelo da mi ide i čak sam u momentima razmišljala: “Šta će mi ove grudi?! Bolje da ih nema kad ne ide mleko dobro!”.  Na neki način, stvari koje sam radila i o kojima sam razmišljala bile su usmerene na to da sam kriva jer stvari ne funkcionišu dobro i onda sam sebe sputavala za neke stvari, kao da sam se kažnjavala zbog toga.

Sada shvatam da sam onda bila u potpunom haosu, emotivno i da mi je sve to bilo strašno. Sećam se da sa prvom ćerkom nisam mogla da ostanem sama, na primer, sigurno prvih mesec dana, ako ne i više, a sad nakon drugog porođaja, mogu da ostanem sama sa bebom od prvog dana i nije mi ništa problematično. Ne doživljavam da je toliko strašno kada beba plače sada, mogu da je ostavim na kratko da odem do toaleta, dok sa prvom ćerkom to uopšte nisam mogla. Kada je plakala, ja sam doživljavala da sam u potpunom haosu i da se sve raspada.

Što se tiče podrške, svaka podrška mi je tada značila, od muževljeve, mamine, prijateljske i sve mi je značilo. Svi koji su bili uz mene i govorili mi: “Opusti se”. Znala sam ja da treba da se opustim, ali stvarno nisam mogla tada, ali mi je značilo da su ljudi oko mene bili pozitivni i značilo mi je da su mi govorili da će sve biti okej. Značilo mi je što su na mojih milion pitanja i nedoumica nalazili ili se trudili da nađu neki odgovor; da sam videla da aktivno učestvuju u mojim sumnjama, odnosno da mi ne govore “Ajoj, non stop nešto negativno razmišljaš!”, nego da kažu: “Aha, okej, razumem te, hajde da proverimo, hajde da zovemo ovog, onoga, itd”. To mi je puno značilo. Značilo mi je isto što sam bila kod psihoterapeuta koji su mi rekli da je sasvim normalno da mi kroz glavu prođu misli, kao što su: “Dosta mi je, baciću dete kroz terasu!”. Meni su te crne misli koje sam imala jako bile strašne jer to nije nešto što sam prepoznavala kod sebe ranije. Jako mi je to bilo…pored svih poteškoća nakon prvog porođaja, to mi je bilo dodatno opterećenje jer nisam mogla da zamislim da ja nešto tako pomislim za tako jednu divnu malu bebu.

Sad nema toga, nekako sam mnogo svesnija, razumnija. Emotivna sam i dalje, zaplačem se ponekad, pogotovo što ne mogu starijoj ćerki da posvetim dovoljno pažnje. Dosta je to pitanje toga kako se postaviš prema svemu. Niko ti ne kaže da sve to ne mora da bude idealno, nego da stvari mogu da budu praktičnije. Neverovatno mi je da se bolje snalazim i osećam sada sa dvoje dece nego što sam sa jednim detetom. Tek sada shvatam da iskustvo prvih meseci roditeljstva može da bude uobičajeno, sa uobičajenim brigama o dobrobiti deteta, bez crnih misli i pojačanih briga i strahova. Nakon ovog iskustva mogu da kažem da, iako mi je sve bilo zastrašujuće onda, prebrodila sam taj period, a moja starija  ćerka sada ima dve godine, i vesela je i radoznala, a ja nakon drugog porođaja imam mnogo više samopouzdanja i mislim da se nosimo kao porodica dobro sa novim okolnostima.

*Ime autorke priče je promenjeno

Preuzmite brošuru: “Prvi koraci u roditeljstvu

Dostupna emocionalna podrška i stručna pomoć

Ukoliko osećate potrebu za podrškom u periodu nakon rođenja deteta možete je dobiti besplatno u različitim ustanovama i udruženjima građana. 

Besplatna stručna pomoć:

  • psiholozi i psihijatri u domovima zdravlja,
  • psihološke službe drugih zdravstvenih ustanova /ordinacija,
  • savetovališta za brak i porodicu, centri za socijalni rad,
  • psihološka savetovališta udruženja građana,
  • Onlajn psihološko savetovalište “Pričajmo (k)od kuće”, Podružnica za Južnobački okrug Društva psihologa Srbije i Institut za javno zdravlje Vojvodine; informacije: pricajmokodkuce@gmail.com, www.festivalmentalnogzdravlja.rs

Besplatna emocionalna podrška:

Centar SRCE

Telefon: 0800 300 303 (14-23č, svaki dan)

Email podrška: vanja@centarsrce.org

Čet podrška : www.centarsrce.org

Ilustracije: Jelena Obradović, SikretStudio

0 comment
1

You may also like

Leave a Comment